Краљево је релативно млад град, са више модела урбанистичке изградње. У току свог развоја, прошао је све фазе, од сеоског, до данашњег развијеног градског насеља.

У XV веку помиње се село Рудо Поље, касније добија име „Карановац“. Указом Краља Милана Обреновића од 19. IV 1882. године, град Карановац је променио име у Краљево, као успомена на успостављање Краљевине Србије, и долазак првог крунисаног краља после косовске трагедије у ову варошицу.

Географија: Град Краљево захвата површину од 1.529 км². Налази се на надморској висини 190-208 м, на ушћу Ибра у Западну Мораву, од шумадијских планина (Котленик) до копаоничке групе планина (Жељин, Гоч и Столови). На западу се ослања на планинске делове Старог Влаха (Јелица, Чемерно).

Град Краљево припада Рашком округу. Територија града обухвата 92 насељена места у којима по Попису из 2011. године живи 125.488 становника. Краљево је центар Рашког округа који још чине и општине: Врњачка Бања, Рашка и Тутин и град Нови Пазар. Град Краљево се граничи са територијама следећих локалних самоуправа: Чачак, Кнић, Крагујевац, Рековац, Врњачка Бања, Александровац, Рашка и Лучани. . Градско подручје Краљева чини насеље Краљево и још 15 насеља: Адрани, Чибуковац, Грдица, Јарчујак, Конарево, Матаруге, Матарушка Бања, Метикош, Ратина, Рибница, Витановац, Врба. Заклопача и Жича.

Краљево је административни, привредни, спортски и културни центар уже Србије. Такође и раскрсница важних магистралних праваца.

Град Краљево убраја се у групу привредно развијених градова у Републици Србији. Привредна активност се одвија у 11 сектора али највећи утицај на привредна кретања имају предузећа из трговине и прерађивачке индустрије. Захваљујући добром географско-саобраћајном положају, град Краљево је трговински центар Рашког округа.

У околини Краљева има много бањских лечилишта: Врњачка, Матарушка, Богутовачка и Сирчанска Бања.

На основу резултата Пописа 2011. године, већину становништва у граду Краљеву чине Срби којих има 120.267 (95,84% становништва). Најбројније националне мањине су: Роми – 1.266 (1,01%), потом Црногорци – 528 (0,42%), Македонци – 224 (0,18%), Хрвати -162 (0,13%), док је бројност осталих мањина незнатна.

Старосна и полна структура:

	Град, 2002.		Град, 2012.
	Број становника	Удео у укупном становништву (%)	Број становника	Удео у укупном становништву (%)
Предшколски  0-6	8053	6.62	8007	6,42
школообавезни 7-14	10805	8.88	10525	8,44
Радни 15-64	77129	63.37	83.317	66,83
Пунолетни 18 и више			101.917	81,74
Фертилни 15-49	29177	23.97	27.353	21,94
Укупно	121707	100	124.679	100

Извор података: Републички завод за статистику,

Просечна старост становника је 40,5 година. У градским насељима живи 51,7% грађана а у приградским насељима живи 48,3% становништва.