Светски дан борбе против шећерне болести обележава се сваке године 14. новембра када се скрећу пажња и интересовање јавности пре свега на могућност примарне превенције ове болести, као и на сложеност њених здравствених и социјалних последица. Шећерна болест је најучесталија болест данашњице. Сматра се да око 300 милиона људи у свету болује од ове болести која је у западним, економски развијеним државама главни узрок слепила, узрок половине ампутација ногу и од свих особа на дијализи четвртина болује од шећерне болести. Непосредни узрок смрти оболелих од шећерне болести је у више од половине случајева болест срца и крвних судова, односно срчани или мождани удар.
“ Према неким подацима у нашој земљи од дијабетеса болује око 700 000 људи. То је огроман број, јер је то 8 одсто од укупног становништва. Дијабетес је тихи убица и представља хроничну незаразну болест, које се испољава повећаним нивоом шећером у крви услед поремећаја лучења инсулина. Настаје као последица стреса модерног друштва, јер инсулин реагује на хормоне стреса, неправилну исхрану, гојазност, пушење, каже др Нада Бојанић, специјалиста опште медицине.
Дом здравља Краљево придружио се обележавању Светског дана борбе против шећерне болести и то у Саветовалишту за дијабетичаре. Регистровани пацијенти ( њих око 3 000 ) имају прилику да провере ниво шећера у крви, од лекара добију савете како да своју болест држе под контролом, како да избегну дијабетичне компликације, коју исхрану да користе итд. Са пацијентима сваке среде, наизменично, раде докторке Нада Бојанић и Стојанка Ратковић.
“ Трудимо се да у Саветовалишту пацијентима оболелим од шећерне болести поклонимо више времена, скренемо им пажњу на све оно у чему они највише греше, а то су основни принципи здравог начина живота и исхране, на физичку активност, на начин и учесталост мерења нивоа шећера у крви и за терапију коју користе. Пацијенти долазе по неком одређеном ритму и препорукама, рекла је др Стојанка Ратковић, специјалиста опште медицине.
Шећерна болест је хронична и прогресивна, као и компликације које се могу спречити или успорити искључиво добром контролом (регулацијом) болести. Најзначајнији симптоми ове болести су: повишен ниво шећера у крви, повећано излучивање урина ноћно мокрење, појачан осећај жеђи, појечан осећај глади, губитак у телесној тежини, општа слабост и малаксалост, сува кожа и слузокожа.
Најзначајније хроничне комликације су промене на крвним судовима. Код одраслих особа прогноза ове болести може бити добра, поготово уколико се дијабетес појавио после 50 године живота и уколико се контролише.
Лечење шећерне болести подразумева обавезно одређени режим исхране, дозирану свакодневну физичку активност, а према потреби и у зависности од типа укључују се лекови или инзулин. Успешне и трајне регулације ове болести нема без одговарајућег хигијенско-дијететског режима (исхране, физичке активности и одмора). Шећерна болест, као уосталом и многе друге болести, тражи веома тесну сарадњу лекара, дијететичара и болесника.
Правилна исхрана, дозирана физичка активност, контрола стреса, живот без дуванског дима познавање историје оболевања у породици представљају основне предуслове пре свега примарне затим и секундарне превенције ове болести, за сада значајније проширене у становништву развијених, индустријализованих држава. 
