Kalendar zdravlja

DOM ZDRAVLJA KRALJEVO U KAMPANJI 16 DANA AKTIVIZMA

Šesnaest  dana aktivizma protiv nasilja nad ženama je Međunarodna  kampanja koju obeležava 1 700 organizacija u preko 100 država sveta i počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava. Zdravstveni sektor često je prva i jedina instanca kojoj se žene izložene rodno zasnovanom nasilju obraćaju, zbog čega su zdravstveni radnici/ce u obavezi da doprinesu prevenciji, ranom otkrivanju, dokumentovanju i prijavljivanju nasilja nad ženama. Prepoznavanjem tih žena zdravstveni sistem je u poziciji da učini iskorak u profesionalnom pristupu i utiče da se nasilje smanji, prevenira, sankcioniše i prestane. Nasilje nad ženama u značajnoj meri narušava život žena i onemogućava im da uživaju svoja ljudska prava na život, bezbednost, slobodu, zdravlje i dostojanstvo. Počinioci nasilja mogu biti i žene ali rodna dimenzija je njegova suštinska karakteristika. Nasilje u partnerskim odnosima odnosi se na obrazac ponašanja koji se događa tokom dužeg vremenskog perioda, a čiji je cilj kontrola, dominacija i zastrašivanje. Označava svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog odnosno ekonomskog nasilja do kojeg dolazi u okviru porodice bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, nezavisno od toga da li učinilac deli ili je delio isto boravište sa žrtvom. Svaku treću ženu partner fizički zlostavlja, svaku drugu psihološki a svaku četvrtu seksualno. Mnoge žene budu ozbiljno povređene ili čak ubijene. Psihičko zlostavljanje može imati svoje radnje suptilnije od fizičkog zlostavljanja ali to ne znači da su one manje destruktivne po ženu. Pripadnost ženskom polu je glavni faktor rizika. Rasna, klasna, etnička, religiozna i nacionalna pripadnost, seksualna orijentacija, starost, fizički izgled kao i nivo obrazovanja nisu od presudnog uticaja da žena doživi iskustvo nasilja. Zdravstveni radnici/ce imaju u vidu posebne rizike i potrebe žena marginalizovanih grupa: romkinje, adolescentkinje, žene sa invaliditetom, migrantkinje, starije i žene sa sela. Naš Dom zdravlja je tokom procesa akreditacije definisao set standardnih usluga za žene koje su izložene nasilju koje obezbeđuju brze, pravovremene i efikasne postupke.

Posebnim protokolom za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju Ministarstva zdravlja precizirana je uloga zdravstvenih radnika/ca i podrazumeva da: razumeju i prepoznaju simptome rodno zasnovanog nasilja; pruže ženi informaciju o rodno zasnovanom nasilju i njegovim zdravstvenim posledicama; postavljaju pitanja o rodno zasnovanom nasilju u slučaju kliničnih simptoma koji ukazuju na iskustvo rodno zasnovanog nasilja bez obzira da li žena govori ili ne govori o preživljenom nasilju; obezbede prijateljsko i poverljivo okruženje, aktivno slušaju iskaz žene i veruju joj; uzmu anamnezu i obave lekarski pregled; pruže odgovarajuću medicinsku i psihološku pomoć; dokumentuju zdravstvene posledice; informišu o uslugama koje mogu dobiti u ostalim nadležnim ustanovama i organizacijama u zajednici; pomognu ženi u planiranju bezbednosti i obezbede dalje praćenje žene koja je preživela nasilje.

Rodno zasnovano nasilje dovodi do brojnih posledica po zdravlje, bilo da se radi o akutnim, hroničnim manifestacijama ili fatalnim i nefatalnim ishodima. Nasilje povećava rizik od depresije, pokušaja samoubistva, hroničnog bolnog sindroma, psihosomatskih smetnji, povreda, gastrointestinalnih smetnji i niza stanja povezanih sa reproduktivnim zdravljem. Telesne povrede i hronična bolna stanja kao posledica starih, nedijagnostifikovanih i nelečenih povreda su najčešći zdravstveni problemi zlostavljanih žena koje se javljaju službi Hitne medicinske pomoći. Uporne glavobolje, koje se često ne dovode u vezu sa nasiljem, mogu da ukažu na neurološko oštećenje kao posledicu partnerskog nasilja. Dijagnostički nejasni problemi sa sluhom, vidom i koncentracijom, takođe sugerišu moguća neurološka oštećenja izazvana povredom. Česti ginekološki problemi, polno prenosive bolesti uključujući neželjenu i maloletničku trudnoću, namerni pobačaji i neprimenjivanje kontracepcije su indikatori nasilja u službi Ginekologije i akušerstva. Posledice po mentalno zdravlje nastale u okviru nasilnih odnosa veoma su slične onima koje nastaju usled traumatskih iskustava. Prisustvovanje nasilju nad majkom može da izazove uznemirenost, depresiju, agresivnost, slab uspeh u školi i usvajanje nasilnog modela ponašanja kao posledice po opšte zdravlje deteta. U otkrivanju porodičnog nasilja izuzetno značajnu ulogu imaju izabrani lekari koji je po prirodi svog posla u čestom kontaktu sa pacijentkinjom i na taj način su u prilici da uoče ne samo postojanje povreda kao jasnih pokazatelja fizičkog nasilja, već i niza suptilnih znakova na telu i u ponašanju žene, koji mogu opravdano pobuditi sumnju na nasilje.

U sklopu povećanja svesti o nultoj toleranciji nasilja, istaknuli smo tematske postere u čekaonicama i hodnicima a brojevi telefona resursa u zajednici za pružanje pomoći nalaze se u ordinacijama. Osuda nasilja, uzimanje u obzir njegovog uticaja na zdravlje, blagovremena i adekvatna reakcija zdravstvenih radnika predstavljaju sastavni deo uspešnog lečenja žena žrtava nasilja u porodici. Zdravstveni sistem je značajan faktor u formiranju i promeni stavova javnog mnjenja o nasilju nad ženama i njegovim posledicama.

78312770_1096052964127800_3851835445394538496_n 77278272_475340613101298_2358965604272046080_n 77390171_786378235139213_1108197447512883200_n 78139180_429314071097466_2992368169697411072_n

Dom Zdravlja Kraljevo © 2014