„Dostojanstven život sa mentalnim poremećajem”
Svake godine se Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava 10. oktobra na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, a u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta. U svetu je na hiljade ljudi sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja i kojima su narušena ljudska prava. Oni ne samo da su diskriminisani, isključeni i marginalizovani, već su i predmet emocionalnog i fizičkog zlostavljanja kako u ustanovama koje se bave zaštitom mentalnog zdravlja tako i u lokalnoj zajednici.
Slogan ovogodišnje kampanje „Dostojanstven život sa mentalnim poremećajem” ima za cilj podizanje svesti šire društvene javnosti kako bi se omogućio dostojanstven život osobama sa mentalnim poremećajem, život u društvu gde se poštuju ljudska prava, sa obučenim profesionalnim kadrom, gde se uvažava pravo na informativni pristanak na lečenje, gde su korisnici uključeni u planiranje, organizaciju i praćenje službi mentalnog zdravlja, gde postoji javno zagovaranje kroz osnivanje udruženja korisnika i gde se ove vrednosti promovišu kroz organizovanje kampanja javnog informisanja.
Procenjuje se da danas oko 450 miliona ljudi pati od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja ili od psihosocijalnih problema, kao što su oni vezani za zloupotrebu alkohola ili droga.
Svetski Dan mentalnog zdravlja obeležio je i Dom zdravlja Kraljevo u ambulanti Čibukovac gde je sa pacijentima o prevenciji mentalnih oboljenja razgovarala dr Milica Dikić, specijalista opšte medicine.
„Preventiva je ono što svaki pacijent može da uradi kod kuće, a to podrazumeva fizičku aktivnost, da čovek ume da se nosi sa bilo kojim problemom koji ima, da ih rešava na adekvatan način. Bitan je način ishrane, zatim kontakt sa ljudima u okolini, sa porodicom, na radnom mestu. Važno je i da čovek radi posao koji voli ili da voli posao koji radi, kaže dr Milica Dikić.
Promene treba uočiti na vreme i zatražiti pomoć. Ukoliko osoba nije u stanju da sama ili u krugu porodice reši problem, onda je neophodno da se obrati svom lekaru. Dr Dikić kaže i da lekove nikako ne treba uzimati na svoju ruku već isključivo po savetu lekara.
„Većina poremećaja čak ni ne zahteva lekove, nekada je dovoljan samo kontakt odnosno psihoterapija. Tek ako to ne bude dovoljno potrebno je uključiti lekove. Depresija se vrlo visoko kotira kada je u pitanju stopa obolevanja, terapija, troškovi lečenja. Depresivni bolesnici su čak skloni i suicidu. Sve više ima šizofrenije, alkoholoizma, probelma sa drogom itd. Na žalost takvi pacijenti su u našem društvu marginalizovani, prepušteni sami sebi, smatra dr Milica Dikić, dodajući da takve pacijente treba ohrabriti da piju redovno lekove, da nije sramota imati takve tegobe koje imaju, da se leče, čak i da rade jer njihov posao može da bude jedan dobar deo terapije.
Oko 20% populacije dece i adolescenata na svetu ima neki poremećaj vezan za mentalno zdravlje. Oko polovina mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine. Neuropsihijatrijski poremećaji su među vodećim uzrocima invalidnosti kod mladih ljudi na svetu. Ipak, zemlje sa najvećim procentima stanovništva mlađeg od 19 godina raspolažu sa najmanje resursa za mentalno zdravlje. Većina nerazvijenih i srednjerazvijenih zemalja ima samo jednog dečjeg psihijatra na 1 do 4 miliona stanovnika.
Smatra se da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života biti pogođena nekim mentalnim poremećajem. Zbog svega toga, prevencija mentalnih poremećaja i unapređenje mentalnog zdravlja od ključnog su značaja za svaku zajednicu.
Mentalni poremećaji utiču na funkcionisanje jedinke i uzrokuju ne samo emocionalnu patnju nego i smanjenje kvaliteta života, otuđenost, stigmu i diskriminaciju. Njihov uticaj proteže se na čitavu zajednicu i predstavlja ogroman ekonomski i socijalni teret. Mentalni poremećaji su često povezani sa dugotrajnim lečenjem, odsustvovanjem sa posla, nezaposlenošću i smanjenjem produktivnosti, što sve utiče na emocionalno i ekonomsko stanje članova porodice koji neguju obolele, kao i na povećanje troškova zajednice.
Da bi se smanjio teret mentalnih poremećaja neophodno je da se veća pažnja posveti prevenciji i unapređenju mentalnog zdravlja u okviru nacionalne politike, zakonodavstva, donošenja odluka i dodeljivanja sredstava.
Mentalno zdravlje je nacionalni kapital i presudno je za sveobuhvatno blagostanje osoba, društava i država i predstavlja nacionalni kapital. Zato zaštita mentalnog zdravlja mora predstavljati neophodan i značajan aspekt sveukupnog sistema zdravstvene zaštite, odnosno javnog zdravlja.
