U Srbiji se nedelja prevencije raka grlića materice obeležava 11. put, a Dom zdravlja Kraljevo od 22. do 31. januara preduzima niz aktivnosti sa ciljem da poboljša informisanost žena o značaju preventivnih pregleda. Tim povodom organizovana je konferencija za novinare na kojoj je naglašeno da preventiva doprinosi smanjenju broja obolelih i umrlih od ovog, još uvek veoma ozbiljnog problema javnog zdravlja.
Načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu žena prim. dr Tamara Anđelković rekla je da je rak grlića materice bolest koja se može javiti kod svih žena, a najčešće javlja kod žena između 35 i 50. godine života.
„Klinička praksa, međutim, pokazuje da se sa ovom bolešću, nažalost, nekada suočavaju i mnogo mlađe pacijentkinje, kaže Anđelković.
U pitanju je bolest koja se veoma sporo razvija, pa u premalignoj ili u ranoj malignoj fazi ne daje gotovo nikakve simptome koji bi mogli da ukažu na njeno postojanje, tako da je jedini način da se ova bolest otkrije redovan preventivan ginekološki pregled i uzimanje Papanikolau brisa.
Potrebno je osam do deset godina da iz faze ranog malignog pređe u puno maligno oboljenje, a u slučajevima ranog otkrivanja, bolest je stoprocentno izlečiva i ne otavlja nikakve posledice po budući život i rađanje. Kada dođe do faze punog razvoja maligniteta, lečenje je kompleksnije,a uspeh manje zagarantovan. Osim genetskih faktora, osnovni uzrok za nastanak raka grlića materice je infekcija humanim papiloma virusom, koju sačinjava više od 100 tipova virusa, 40 genitalnih, od kojih su tipovi 16 i 18 viskog malignog potencijala i koji se smatraju odgovornim za nastanak ove vrste kancera.
„Nadu daje HPV vakcina, koja kod nas u prodaji postoji pod nazivom Gardasil i Cervariks, a preporuka je da vakcinacijom budu obuhvaćene devojčice i dečaci od 9 do 13 godina, iako te vakcine ne štite od svih humanih papiloma virusa, pojasnila je načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu žena, ističući da su u ovoj službi prezadovoljni odzivom Kraljevčanki na organizovane skrining preglede, koji je prošle godine iznosio više od 90 odsto.
„Ova vakcina ne može da zaštiti od svih papiloma, već od dva ili četiri, mada su svi ostali sojevi manje prisutni kao uzročnici, istakao je Vladan Šaponjić, epidemiolog u kraljevačkom Zavodu za javno zdravlje, izražavajući nadu da će, napretkom tehnologije biti moguće zaštiti pacijente od većeg broja sojeva papiloma viriusa.
Dušica Aleksandrović, onkolog u Opštoj bolnici „ Studenica“, poručila je sugrađankama da shvate koliko je važno bolest otkriti u najranijoj fazi, kada se bolesnica zbrinjava operativnim lečenjem.
„Loše je kada je bolest lokalno uznapredovala ili u metastatskoj fazi, kada je lečenje komplikovanije i skuplje, a izgledi za izlečenje jako mali, poručila je dr Aleksandrović.
