„RECI NE DUVANU – ZAŠTITI ZDRAVLJE, SMANJI SIROMAŠTVO I DOPRINESI RAZVOJU“
Svake godine 31. maja, Svetska zdravstvena organizacija i njeni partneri obeležavaju Svetski dan bez duvana, ističu zdravstvene i druge rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana i zalažu se za delotvorne politike kojima se smanjuje upotreba duvana.
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana bez duvana 2017. je „Duvan – pretnja razvoju“.
Dom zdravlja Kraljevo obeležio je Svetski dan bez duvanskog dima prezentacijom za učenike 7. razreda Osnovne škole „ Dimitrije Tucović“ iz Kraljeva. Prezentaciju su održale dr Slađana Brajević Milošević i šefica Službe za polivalentnu patronažu, vms Ana Kovačević. U okviru edukativnog predavanja o štetnosti duvanskog dima i pušenja cigareta, učenici su popunjavali anketne listiće koji su sadržali pitanja iz prezentacije. Osim toga, iskoristili su priliku da postave pitanja o ovoj temi, što je obeležavanje Svetskog dana bez duvanskog dima učinilo korisnijim.
Ciljevi kampanje povodom Svetskog dana bez duvana 2017. godine su:
- isticanje povezanosti između upotrebe duvanskih proizvoda, kontrole duvana i održivog razvoja;
- podrška državama da kontrolu duvana uključe u svoje nacionalne odgovore na Agendu održivog razvoja do 2030. godine;
- podrška državama članicama i civilnom društvu da se bore protiv uplitanja duvanske industrije u političke procese, što zauzvrat dovodi do jačanja nacionalne politike u kontroli duvana;
- ohrabrivanje šireg učešća javnosti i njenih partnera u nacionalnim, regionalnim i globalnim naporima da se napišu i primene strategije i planovi razvoja i ostvare ciljevi kojima su prioritet aktivnosti na kontroli duvana;
- pokazati kako pojedinci mogu da doprinesu stvaranju održivog sveta bez duvanskog dima, bilo tako što su posvećeni tome da nikad ne koriste duvanske proizvode ili tako što što će se odreći ove navike.
SZO poziva države da daju prednost i ubrzaju napore na kontroli duvana kao jedan od odgovora na Agendu održivog razvoja do 2030. godine.
Sve države imaju koristi od uspešne kontrole duvanske epidemije, pre svega zaštitom svojih građana od štetnih efekata upotrebe duvana i smanjenjem troškova u nacionalnoj ekonomiji. Agenda održivog razvoja do 2030. godine i njenih 17 globalnih ciljeva treba da osiguraju „da niko ne bude ostavljen sam“.
Kontrola duvana je sadržana u Agendi održivog razvoja, kao najdelotvornije sredstvo da se postigne cilj 3.4 a to je globalno smanjenje za trećinu prevremene smrtnosti od nezaraznih bolesti, uključujući kardiovaskularne i maligne bolesti i hroničnu opstruktivnu bolesti pluća. Jačanje primene Okvirne konvencije o kontroli duvana SZO u svim državama je dodatni cilj koje bi države trebalo da ostvare tako što će izraditi odgovore za sopstveni održivi razvoj.
Pored očuvanja zdravlja i smanjenja nejednakosti u zdravlju, sveobuhvatna kontrola duvana smanjuje i gajenje duvana, proizvodnju i upotrebu duvana.
Kontrola duvana može da prekine krug siromaštva, doprinese nestanku gladi, unapredi održivu poljoprivredu i ekonomski rast i bori se protiv klimatskih promena. Povećanje poreza na duvanske proizvode može se takođe iskoristiti da se finansira univerzalna zdravstvena zaštita i drugi državni programi koji podstiču razvoj.
Jačanje napora na kontroli duvana nije samo zadatak države: ljudi mogu da doprinesu na individualnom nivou da se stvori održivi svet bez duvana. Oni mogu da se obavežu da nikad neće koristiti duvan. Oni koji ga koriste mogu da prekinu sa tom navikom ili da potraže pomoć za odvikavanje, što će zauzvrat zaštiti njihovo zdravlje kao i zdravlje ljudi koji su izloženi duvanskom dimu, kao što su deca, drugi članovi porodice i prijatelji. Novac koji se ne troši na duvan može se zauzvrat koristiti za druge neophodne potrebe, kao što je kupovina zdrave hrane, zdravstvena zaštita ili obrazovanje.
Oko 6 miliona ljudi svake godine umire zbog korišćenja duvana, a predviđa se da će ova brojka da naraste na više od 8 miliona do 2030. godine ako se aktivnosti ne intenziviraju. Duvan je pretnja za svaku osobu, bez obzira na pol, starost, rasu, kulturni ili obrazovni nivo. On dovodi do patnje, bolesti i smrti, osiromašuje porodice i nacionalne ekonomije.
