Centar za kontinuiranu medicinsku edukaciju organizovao je predavanje dr Snežane Knežević, specijaliste opšte medicine Doma zdravlja Kraljevo: „Obaveza zdravstvenih radnika u otkrivanju nasilja nad ženama “.
Nasilje nad ženama je svaki vid rodno zasnovanog nasilja koje može da ima za posledicu fizičku, psihičku ili seksualnu povredu ili patnju žena, uključujući pretnje takvim radnjama, ograničenje ili proizvoljno lišavanje slobode, bez obzira da li se dešava u sferi javnog ili privatnog života. To je svaki čin koji ugrožava život žene, njeno telo, psihološki integritet i slobodu uz pretnju i/ili upotrebu sile od strane muškarca.
Najčešći oblik nasilja nad ženama je rodno uslovljeno nasilje, odnosno nasilje gde je počinilac muški intimni partner, bilo u kontekstu zajedničkog života ili tokom povremenog viđanja. U 96% slučajeva, u heteroseksualnim intimnim vezama, počinilac je muškarac, a žrtva žena, te je iz tog razloga prioritet dat merama i aktivnostima na suzbijanju nasilja nad ženama. Postoji više oblika nasilja: fizičko, psihičko, seksualno i ekonomsko.Glavni faktor rizika da se nasilje dogodi je pol. Ne postoje značajne razlike u odnosu na pripadnost rasi, klasi, fizičkom izgledu, obrazovanju, intelektualnoj i fizičkoj sposobnosti, starosti, religiji, životu u ruralnoj ili gradskoj sredini.
Budući da u Srbiji nije razvijen jedinstven sistem evidentiranja i dokumentovanja slučajeva nasilja, otežani su poređenja i analize. Osnovni izvor su statistički podaci nevladnih organizacija koji govore da je u 9 od 10 slučajeva nasilja žrtva žena, svaka druga koja se nađe u partnerskom odnosu je emocionalno zlostavljana, svaka treća fizički, a svaka četvrta seksualno. Nasilje je javni, a ne privatni problem. Država ima obavezu da zaštiti žrtve nasilja, u suprotnom se nasilje prećutno odobrava. Stope prijavljivanja nasilja su niske. Policiji bude prijavljeno 17% nasilja, 10% centru za socijalni rad, 15% nasilja bude otkriveno u zdravstvenim službama, a samo 4% slučejava nasilja je imalo sudski epilog. Na osnovu tih sprovedenih istraživanja načinjena je Nacionalna strategija koja je usvojena na sednici Vlade Srbije 2011. godine. To je usmeravajući dokument regulisanja ove oblasti. To je usmeravajući dokument regulisanja ove oblasti. Donošenjem Akcionog plana za sprovođenje ove strategije, rezultata inicijative CPZZ u oktorbu 2011. godine Ministarstvo zdravlja sačinilo je Poseban protokol za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju. On sadrži smernice i vodič zdravstvenim radnicima da lakše prepoznaju i dokumentuju nasilje, upute žrtvu na resurse, prati posledice, pružajući pomoć. Od 100 žena, žrtava porodičnog nasilja, 95 i dalje neprimećeno “ prođe” kroz zdravstveni sistem. Zdravstvo je značajna komponenta za pomoć ženi, njeno uključivanje u mrežu institucija i promenu statusa javnog mišljenja o nasilju.
Da bi se izbegli neujednačenost i nepotpunost pregleda žrtve, šturost i nečitkost u vođenju evidencije u zdravstvenim kartonima, neadekvatni lekarski izveštaji, bez odgovarajućeg opisa povreda, šema i fotografija, uveden je jedinstven obrazac koji se nalazi u svakoj ordinaciji i koji izabrani lekar ima obavezu i dužnost da popuni čak i kada postoji sumnja na nasilje. Obrazac ostaje u kartonu žrtve i može se iskoristiti na sudu. Dijagnoza YO6.O se evidentira u elektronskom kartonu, bilo da se radi o psihičkom, fizičkom, seksualnom nasilju ili sumnji na to. Obrazac za evidenciju i dokumentovanje nasilja sadrži deo o ličnim podacima pacijenta, zatim deo o opisu vrste nasilja i mesto za detaljan sudsko – medicinski opis povreda. Na kraju je procena rizika gde utvrđujemo da li je pacijentkinja životno ugrožena.
Ovim putem ohrabrujem zdravstvene radnike da rutinski u svakodnevnom radu postave pitanje o nasilju u porodici i podsećam da nedokumentovanjem povreda, lekari grubo krše zakon, prava pacijenta i time se, nehotično, stavljaju na stranu počinioca nasilja.
Dr Snežana Knežević, specijalista opšte medicine
