Центар за континуирану медицинску едукацију организовао је предавање др Снежане Кнежевић, специјалисте опште медицине Дома здравља Краљево: „Обавеза здравствених радника у откривању насиља над женама “.
Насиље над женама је сваки вид родно заснованог насиља које може да има за последицу физичку, психичку или сексуалну повреду или патњу жена, укључујући претње таквим радњама, ограничење или произвољно лишавање слободе, без обзира да ли се дешава у сфери јавног или приватног живота. То је сваки чин који угрожава живот жене, њено тело, психолошки интегритет и слободу уз претњу и/или употребу силе од стране мушкарца.
Најчешћи облик насиља над женама је родно условљено насиље, односно насиље где је починилац мушки интимни партнер, било у контексту заједничког живота или током повременог виђања. У 96% случајева, у хетеросексуалним интимним везама, починилац је мушкарац, а жртва жена, те је из тог разлога приоритет дат мерама и активностима на сузбијању насиља над женама. Постоји више облика насиља: физичко, психичко, сексуално и економско.Главни фактор ризика да се насиље догоди је пол. Не постоје значајне разлике у односу на припадност раси, класи, физичком изгледу, образовању, интелектуалној и физичкој способности, старости, религији, животу у руралној или градској средини.
Будући да у Србији није развијен јединствен систем евидентирања и документовања случајева насиља, отежани су поређења и анализе. Основни извор су статистички подаци невладних организација који говоре да је у 9 од 10 случајева насиља жртва жена, свака друга која се нађе у партнерском односу је емоционално злостављана, свака трећа физички, а свака четврта сексуално. Насиље је јавни, а не приватни проблем. Држава има обавезу да заштити жртве насиља, у супротном се насиље прећутно одобрава. Стопе пријављивања насиља су ниске. Полицији буде пријављено 17% насиља, 10% центру за социјални рад, 15% насиља буде откривено у здравственим службама, а само 4% случејава насиља је имало судски епилог. На основу тих спроведених истраживања начињена је Национална стратегија која је усвојена на седници Владе Србије 2011. године. То је усмеравајући документ регулисања ове области. То је усмеравајући документ регулисања ове области. Доношењем Акционог плана за спровођење ове стратегије, резултата иницијативе ЦПЗЗ у окторбу 2011. године Министарство здравља сачинило је Посебан протокол за заштиту и поступање са женама које су изложене насиљу. Он садржи смернице и водич здравственим радницима да лакше препознају и документују насиље, упуте жртву на ресурсе, прати последице, пружајући помоћ. Од 100 жена, жртава породичног насиља, 95 и даље непримећено “ прође” кроз здравствени систем. Здравство је значајна компонента за помоћ жени, њено укључивање у мрежу институција и промену статуса јавног мишљења о насиљу.
Да би се избегли неуједначеност и непотпуност прегледа жртве, штурост и нечиткост у вођењу евиденције у здравственим картонима, неадекватни лекарски извештаји, без одговарајућег описа повреда, шема и фотографија, уведен је јединствен образац који се налази у свакој ординацији и који изабрани лекар има обавезу и дужност да попуни чак и када постоји сумња на насиље. Образац остаје у картону жртве и може се искористити на суду. Дијагноза YО6.О се евидентира у електронском картону, било да се ради о психичком, физичком, сексуалном насиљу или сумњи на то. Образац за евиденцију и документовање насиља садржи део о личним подацима пацијента, затим део о опису врсте насиља и место за детаљан судско – медицински опис повреда. На крају је процена ризика где утврђујемо да ли је пацијенткиња животно угрожена.
Овим путем охрабрујем здравствене раднике да рутински у свакодневном раду поставе питање о насиљу у породици и подсећам да недокументовањем повреда, лекари грубо крше закон, права пацијента и тиме се, нехотично, стављају на страну починиоца насиља.
Др Снежана Кнежевић, специјалиста опште медицине
