„Достојанствен живот са менталним поремећајем”

Сваке године се Светски дан менталног здравља обележава 10. октобра на иницијативу Светске федерације за ментално здравље и уз подршку Светске здравствене организације, а у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. У свету је на хиљаде људи са неким поремећајем менталног здравља и којима су нарушена људска права. Они не само да су дискриминисани, искључени и маргинализовани, већ су и предмет емоционалног и физичког злостављања како у установама које се баве заштитом менталног здравља тако и у локалној заједници.

Слоган овогодишње кампање „Достојанствен живот са менталним поремећајем” има за циљ  подизање свести шире друштвене јавности како би се омогућио достојанствен живот особама са менталним поремећајем, живот у друштву где се поштују људска права, са обученим професионалним кадром, где се уважава право на информативни пристанак на лечење, где су корисници укључени у планирање, организацију и праћење служби менталног здравља, где постоји јавно заговарање кроз оснивање удружења корисника и где се ове вредности промовишу кроз организовање кампања јавног информисања.

Процењује се да данас око 450 милиона људи пати од менталних поремећаја и поремећаја понашања или од психосоцијалних проблема, као што су они везани за злоупотребу алкохола или дрога.

Светски Дан менталног здравља обележио је и Дом здравља Краљево у амбуланти Чибуковац где је са пацијентима о превенцији менталних обољења разговарала др Милица Дикић, специјалиста опште медицине.

„Превентива је оно што сваки пацијент може да уради код куће, а то подразумева физичку активност, да човек уме да се носи са било којим проблемом који има, да их решава на адекватан начин. Битан је начин исхране, затим контакт са људима у околини, са породицом, на радном месту. Важно је и да човек ради посао који воли или да воли посао који ради, каже др Милица Дикић.

Промене треба уочити на време и затражити помоћ. Уколико особа није у стању да сама или у кругу породице реши проблем, онда је неопходно да се обрати свом лекару. Др Дикић каже и да лекове никако не треба узимати на своју руку већ искључиво по савету лекара.

„Већина поремећаја чак ни не захтева лекове, некада је довољан само контакт односно психотерапија. Тек ако то не буде довољно потребно је укључити лекове. Депресија се врло високо котира када је у питању стопа оболевања, терапија, трошкови лечења. Депресивни болесници су чак склони и суициду. Све више има шизофреније, алкохолоизма, пробелма са дрогом итд. На жалост такви пацијенти су у нашем друштву маргинализовани, препуштени сами себи, сматра др Милица Дикић, додајући да такве пацијенте треба охрабрити да пију редовно лекове, да није срамота имати такве тегобе које имају, да се лече, чак и да раде јер њихов посао може да буде један добар део терапије.
Око 20% популације деце и адолесцената на свету има неки поремећај везан за ментално здравље. Око половина менталних поремећаја почиње пре 14. године. Неуропсихијатријски поремећаји су међу водећим узроцима  инвалидности код младих људи на свету. Ипак, земље са највећим процентима становништва млађег од 19 година располажу са најмање ресурса за ментално здравље. Већина неразвијених и средњеразвијених земаља има само једног дечјег психијатра на 1 до 4 милиона становника.
Сматра се да ће свака четврта особа у неком периоду свог живота бити погођена неким менталним поремећајем. Због свега тога, превенција менталних поремећаја и унапређење менталног здравља од кључног су значаја за сваку заједницу.
Ментални поремећаји утичу на функционисање јединке и узрокују не само емоционалну патњу него и смањење квалитета живота, отуђеност, стигму и дискриминацију. Њихов утицај протеже се на читаву заједницу и представља огроман економски и социјални терет. Ментални поремећаји су често повезани са дуготрајним лечењем, одсуствовањем са посла, незапосленошћу и смањењем продуктивности, што све утиче на емоционално и економско стање чланова породице који негују оболеле, као и на повећање трошкова заједнице.
Да би се смањио терет менталних поремећаја неопходно је да се већа пажња посвети превенцији и унапређењу менталног здравља у оквиру националне политике, законодавства, доношења одлука и додељивања средстава.
Ментално здравље је национални капитал и пресудно је за свеобухватно благостање особа, друштава и држава и представља национални капитал. Зато заштита менталног здравља мора представљати неопходан и значајан аспект свеукупног система здравствене заштите, односно јавног здравља.