Шеснаест дана активизма против насиља над женама је Међународна кампања коју обележава 1 700 организација у преко 100 држава света и почиње 25. новембра Међународним даном борбе против насиља над женама и завршава 10. децембра Међународним даном људских права. Здравствени сектор често је прва и једина инстанца којој се жене изложене родно заснованом насиљу обраћају, због чега су здравствени радници/це у обавези да допринесу превенцији, раном откривању, документовању и пријављивању насиља над женама. Препознавањем тих жена здравствени систем је у позицији да учини искорак у професионалном приступу и утиче да се насиље смањи, превенира, санкционише и престане. Насиље над женама у значајној мери нарушава живот жена и онемогућава им да уживају своја људска права на живот, безбедност, слободу, здравље и достојанство. Починиоци насиља могу бити и жене али родна димензија је његова суштинска карактеристика. Насиље у партнерским односима односи се на образац понашања који се догађа током дужег временског периода, а чији је циљ контрола, доминација и застрашивање. Означава свако дело физичког, сексуалног, психичког односно економског насиља до којег долази у оквиру породице бивших или садашњих супружника или партнера, независно од тога да ли учинилац дели или је делио исто боравиште са жртвом. Сваку трећу жену партнер физички злоставља, сваку другу психолошки а сваку четврту сексуално. Многе жене буду озбиљно повређене или чак убијене. Психичко злостављање може имати своје радње суптилније од физичког злостављања али то не значи да су оне мање деструктивне по жену. Припадност женском полу је главни фактор ризика. Расна, класна, етничка, религиозна и национална припадност, сексуална оријентација, старост, физички изглед као и ниво образовања нису од пресудног утицаја да жена доживи искуство насиља. Здравствени радници/це имају у виду посебне ризике и потребе жена маргинализованих група: ромкиње, адолесценткиње, жене са инвалидитетом, мигранткиње, старије и жене са села. Наш Дом здравља је током процеса акредитације дефинисао сет стандардних услуга за жене које су изложене насиљу које обезбеђују брзе, правовремене и ефикасне поступке.
Посебним протоколом за заштиту и поступање са женама које су изложене насиљу Министарства здравља прецизирана је улога здравствених радника/ца и подразумева да: разумеју и препознају симптоме родно заснованог насиља; пруже жени информацију о родно заснованом насиљу и његовим здравственим последицама; постављају питања о родно заснованом насиљу у случају клиничних симптома који указују на искуство родно заснованог насиља без обзира да ли жена говори или не говори о преживљеном насиљу; обезбеде пријатељско и поверљиво окружење, активно слушају исказ жене и верују јој; узму анамнезу и обаве лекарски преглед; пруже одговарајућу медицинску и психолошку помоћ; документују здравствене последице; информишу о услугама које могу добити у осталим надлежним установама и организацијама у заједници; помогну жени у планирању безбедности и обезбеде даље праћење жене која је преживела насиље.
Родно засновано насиље доводи до бројних последица по здравље, било да се ради о акутним, хроничним манифестацијама или фаталним и нефаталним исходима. Насиље повећава ризик од депресије, покушаја самоубиства, хроничног болног синдрома, психосоматских сметњи, повреда, гастроинтестиналних сметњи и низа стања повезаних са репродуктивним здрављем. Телесне повреде и хронична болна стања као последица старих, недијагностификованих и нелечених повреда су најчешћи здравствени проблеми злостављаних жена које се јављају служби Хитне медицинске помоћи. Упорне главобоље, које се често не доводе у везу са насиљем, могу да укажу на неуролошко оштећење као последицу партнерског насиља. Дијагностички нејасни проблеми са слухом, видом и концентрацијом, такође сугеришу могућа неуролошка оштећења изазвана повредом. Чести гинеколошки проблеми, полно преносиве болести укључујући нежељену и малолетничку трудноћу, намерни побачаји и непримењивање контрацепције су индикатори насиља у служби Гинекологије и акушерства. Последице по ментално здравље настале у оквиру насилних односа веома су сличне онима које настају услед трауматских искустава. Присуствовање насиљу над мајком може да изазове узнемиреност, депресију, агресивност, слаб успех у школи и усвајање насилног модела понашања као последице по опште здравље детета. У откривању породичног насиља изузетно значајну улогу имају изабрани лекари који је по природи свог посла у честом контакту са пацијенткињом и на тај начин су у прилици да уоче не само постојање повреда као јасних показатеља физичког насиља, већ и низа суптилних знакова на телу и у понашању жене, који могу оправдано побудити сумњу на насиље.
У склопу повећања свести о нултој толеранцији насиља, истакнули смо тематске постере у чекаоницама и ходницима а бројеви телефона ресурса у заједници за пружање помоћи налазе се у ординацијама. Осуда насиља, узимање у обзир његовог утицаја на здравље, благовремена и адекватна реакција здравствених радника представљају саставни део успешног лечења жена жртава насиља у породици. Здравствени систем је значајан фактор у формирању и промени ставова јавног мњења о насиљу над женама и његовим последицама.
