ВАЖНО ЈЕ НЕГОВАТИ КУЛТУРУ ГОВОРА КОД ДЕЦЕ
Један од главних задатака логопеда јесте рано откривање деце која имају проблеме у говорно -језичком развоју. Циљна група су деца узраста од рођења до навршених шест година, деца са ризиком и деца са сметњама у развоју. Циљ у раду је благовремено откривање деце са ризиком за настанак сметњи у развоју говора, интензивно праћење развоја те деце и обезбеђивање стимулативног третмана и у случају потребе упућивање на виши ниво здравствене заштите деце са сметњама у психомоторном развоју.
О месту и улози логопеда у Служби за здравствену заштиту деце разговарали смо са Горданом Максимовић, мастер логопедом и специјалистом редукатор психомоторике
Чиме се логопед бави?
Логопед ради на детекцији, превенцији, дијагностици и терапијским третманима патологије говора и језика. Он открива и евидентира децу са говорно-језичким поремећајима, узима анамнестичке податке и обавља логопедску процену. По комплетирању логопедске процене информише родитеље о нивоу развоја говорно-језичких и комуникативних способности као и о очекиваним следећим етапама развоја. Логопед прави стимулативни програм прилагођен конкретном детету, саветује и даје упуства о спровођењу овог програма и обучава родитеље за његову примену у породичној средини. Он прати и процењује напредовање детета у говорно-језичком развоју и заказује контролне прегледе, а по потреби укључује дете у адекватан логопедско терапијски третман на нивоу примарне здравствене заштите или шаље на даљу дијагностичку обраду или третман на нивоу секундарне или терцијалне заштите. Логопед у оквиру терапијских процедура врши корекцију артикулације, корекцију ритма и темпа говора, висине и боје гласа, ради на развоју језичких структура од нултог нивоа до потпуне језичке зрелости, што подразумева употребу свих врста речи у правилном граматичком односу са квалитетном семантиком.
Када је потребно дете водити логопеду и по чијој препоруци?
Први преглед логопеда код деце рођене са ризиком (трудноћа одржавана медикаментозно, присуство тератогених фактора, коришћење одређених медикамената током трудноће због других болести мајке, компликације на и непосредно после порођаја, коришћење вакума, форцепса, асфиксија плода, низак АЦ, незрела плућа, хипербилирубинемија, различити проблеми на нивоу ЦНС-а који могу да погоде зоне мозга одговорне за разумевање и продукцију говора…) је на узрасту од 3 месеца живота па на три месеца до навршене прве године (3, 6, 9, 12месеци ), а потом на шест месеци до навршених 36 месеци живота, а затим на 12 месеци до поласка у школу. Дете долази код логопеда на радован систематски преглад са навршене три године и са навршених шест година, ради прегледа за полазак у први разред. Деца долазе на преглед у том периоду по упуту изабраног педијатра. Наравно, ако из било којег разлога дете не буде упућено, а да родитељ примети проблем у говору, може и сам да доведе дете и добије одговарајући преглед, третман или савет.
Како изгледају прегледи и третмани?
Приликом првог прегледа логопед успоставља прву комуникацију са дететом, узима анамнестичке податке и обавља логопедске процене путем батерије тестова. По комплетирању логопедске процене информише родитеље о нивоу развоја говрно-језичких и комуникативних способности детета, као и о очекиваним следећим етапама развоја, прави адекватан стимулативни програм прилагођен конкретном детету, саветује и даје упуства о спровођењу овог програма у породичној средини и обучава родитеље за његову примену. По процени и препоруци логопеда дете се :
а) укључује у адекватан логопедски третман на нивоу примарне здравствена заштите;
б) шаље на додатну дијагностичку обраду и /или третман на нивоу установе секундарне и терцијалне заштите.
Логопедским третманима, поред раних интервенција које обухватају стимулацију говорно-језичког развоја (рецептивног говора-развој значења речи и експресивног говора-развој речи) и социо-емоционалног развоја (заједничка пажња, игра, интересовање за друге) која се спроводе кроз игру и применом разних техника и метода, логопедским третманом постиже се и:
-развој и усмеравање перцепције и пажње
-успостављање адекватне СССГ (мелодија, темпо, ритам..)
Обогаћује се речник
-развој реченице и реченичких структура
-развој способности аудитивне перцепције и дискриминације (корекција аграматизма)
-изазивање гласова
-корекција изговорених гласова
-развој фонемског слуха
-стимулација постојећих и развој нових способности неопходних за успешно савладавања читања и писања
-развој глобалне психомоторике
-развој и диференцијација оралне праксије
-развој праксије шаке
-развој графомоторних способности
-развој визуомоторне координације
-подизање степена мотивације за комуникацијом
-развој способности прагматске употребе језика.
Колико могу најдуже да трају логопедски третмани?
Логопедски третмани одвијају се, максимално, два пута седмично по детету. Још увек не постоји временско ограничење колико дуго дете може да долази на логопедски третман, већ се он завршава постизањем максималних резултата у говорно-језичком развоју. У интересу детета је да се логопедски третман заврши у што брже, а и у интересу друге деце којима је третман неопходан и који на њега чекају.
Има ли сарадње са другим службама односно специјалностима?
Логопед директно сарађује са изабраним педијатром детета, психологом, а непосредно сарађује са дечјим неурологом, психијатром, физијатром и аудиологом.
Од чега зависи успех у раду?
Третман који спроводи логопед у установи је основ укупног рада, али ако се поткрепљује додатним стимулативним радом и ван установе на системски начин, хабилитациони поступак биће значајно бржи и квалитетнији. Логопед сво време синхронизује рад са родитељима на почетку и у току рада, даје смернице: како радити вежбе за моторику тела у целини и фину моторику шаке и прстију, моторику говорних органа, како изазвати фонацију, прве речи, реченице, ширење говорног исказа. Дакле, хабилитациони рад који у основи има добар индивидуални план, заснован на претходно урађеној ваљаној процени говорно-језичког развоја, требало би да подразумева тесну сарадњу стручњака који раде на говорно развоју и чланова породице. Када се открије говорно-језички поремећај дете треба укључити у логопедски третман, а родитељ требало да добар сарадник логопеду –котерапеут. Према томе за успех у раду важни су благовремено откривање деце са проблемима и уска сарадња логопеда и родитеља.
Колико се прегледа обави на годишњем нивоу?
Број првих прегледа на годишњем нивоу је око 3 000 и то у оквиру систематског са 3 и 6 година и сва деца са ризиком по упуту изабраног педијатра. Број обављених третмана је далеко већи и износи око 4 000 деце на два логопеда. Тај број био би још већи да број недељних посета није лимитиран. Последњих година број деце са проблемима у говору је у сталном порасту, тако да је притисак на ову службу све већи.
У чему је значај неговања правилног говора?
„Осећај за језик“ је оно што детету помаже да бира праве речи, употреби одговарајући граматички облик, налази прави начин усклађивања речи у реченици. Сиромашан речник резултира тиме да дете потребну реч често замењује другом речи, њему познатом и разумљивом.
Важно је због тога да дете што пре научи правилан изговор свих гласова како би што квалитетније развијало језичку структуру. Поремећај изговарања гласова родитељи лако уочавају. Родитељско разумевање за овај дечји проблем је веома значајно за дете и за његов даљи успех и напредовање. Када родитељи имају поверење у логопедски третман, подржавају своје дете, подстичу га да оно може савладати говорне тешкоће, ма колико биле сложене у датом тренутку, успех је могућ. Говор је најплеменитија функција коју само човек поседује. Дете својим говором изражава своје потребе, жеље, исказује осецања. Леп и правилан говор уводи дете у друштвени живот вршњака. Зато негујмо културу говора код своје деце, пружимо им добар говорни пример, причајмо што више са њима и откријмо им лепоту лепог и правилног изражавања.
Колико је логопеда запослено?
У Служби за здравствену заштиту деце раде два логопеда. Логопеди су едуковани за рад у Развојном саветовалишту и имају завршене едукације из: „Ментална хигијена развојног доба“, “Општа реедукација психомоторике“, “Специфична реедукација са релаксацијом“. Такође логопеди су едуковани за рад на К-САФА апарату и бројним другим едукацијама којима унапређују своје знање, а тиме и рад са пацијентима.
А.М.
