„Од њиве до трпезе – здравствено исправна храна”
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Канцеларије за Србију, сваке године обележава 7. април, Светски дан здравља, као један од значајних датума из Календара јавног здравља. Ове године Светски дан здравља посвећен је безбедности хране и обележава се под слоганом „Од њиве до трпезе – здравствено безбедна храна”.
Тим поводом у Едукативном центру Дома здравља Краљево одржана је конференција за новинаре на којој су говорили др Драгана Милићевић Тендјера, др Драгана негојевић и др Верица Ђукић из Завода за јавно здравље, као и др Биљана Марјановић, начелница Службе за здравствену заштиту одраслог становништва у Дому здравља краљево.
Безбедност хране је област јавног здравља, којој је приоритет акција за заштиту становништва од ризика тровања храном и храном изазваних акутних или хроничних болести. Небезбедна храна може довести до низа здравствених проблема: дијареје, вирусних болести. Први Ебола случајеви били су узроковани контаминираним месом, затим репродуктивних и развојних проблема, малигних болести.
“Нове претње за безбедност хране се стално појављују. Промене у производњи хране, дистрибуцији и потрошњи, интензивна пољопривреда, глобализација трговине храном, кетеринг и тзв. брза храна, промене у окружењу, развој нових сојева бактерија и токсина, антимикробна резистенција – све ово повећава ризик од контаминације хране. Пораст путовања и трговине повећава вероватноћу ширења контаминације хране”, рекла је др Драгана Милићевић Тендјера.
Полазећи од чињенице да је безбедност хране заједничка одговорност, Светска здравствена организација помаже и подстиче земље да спрече појаву, на време открију и адекватно одговоре на појаву болести изазваних храном. Светски дан здравља 2015. је прилика да се упозоре владин сектор, произвођачи, дистрибутери и јавност на значај безбедности хране, као и да свако од њих може да допринесе да храна на тањиру буде безбедна за исхрану.
“Током прошле године узорковали смо 1 615 намирница, од чега је микробиолошки било неисправно 3,1%, а хемијски 0.66%. Због глобализације већи је промет хране, зато је потребна боља међудржавна комтрола, сматра др Драгана Негојевић.
Ипак, последњих година у нашој земљи забележен је пад броја регистрованих случајева оболелих од контаминиране хране, истакла је др Верица Ђукић.
“Наш задатак је да спречимо епидемију великих размера. Оне забележене су изазване салмонелом, вирусима, а ранијих година на нашој територији и трихинелозом, рекла је др Верица Ђукић.
“Најважније је праћење ланца исхране. Ако већ дође до здравствених проблема најважније је да лекар узме добру анамнезу. Тога се придржавају сви изабрани лекари у Служби за здравствену заштиту одраслог становништва, назначила је др Биљана Марјановић, начелница СЗЗО у ДЗ Краљево.
Циљеви овогодишње кампање поводом обележавања Светског дана здравља су: унапређење знања о значају здравствене безбедности хране за здравље људи, јачање капацитета јавног здравља у циљу обезбеђивања здравствено безбедне хране и превенције настанка болести које се преносе храном, унапређење мултисекторске сарадње и програмских активности у области безбедности хране.
