Предавачи: др Милица Милосављевић, др Јелена Љубичић, др Снежана Анђелковић, специјалисти хематологије.
Мијелом представља малигни тумор који се карактерише прекомерном продукцијом плазмоцита и последичним лучењем специфичног М протеина. Тачан узрок настанка мултиплих мијелома није у потпуности познат, али се претпоставља да постоји генетска предиспозиција, као и деловање бројних фактора средине, попут зрачења, инфекција, упалних процеса. Статистички подаци показују да мултипли мијелом представља око 10% хематолошких канцера и јавља се отприлике на 4 особе од 100 000 људи опште популације. У питању је малигнитет који се најчешће јавља код особа око 60 година старости, чуло се на овом предавању,
-Обично се пацијенти јављају због честих, понављаних уринарних и респираторних инефекција, жале се на општу слабост, малаксалост, болове у костима или се јављају ортопеду јер имају патолошке фрактуре, обично кичмених пршљенова, ребара, карлице, кукова. Важно је урадити у том случају лабораторију када су најчешће повишени седиментација, укупни протеин, калцијум, анемија хроничне болести, уз нормалну алкалну фосфатазу. Касније, ако се и најмање посумња на мијелом, таквог пацијента треба упутити хематологу, објаснила је др Јелена Љубичић, додајући да у краљевачки нефролози већ одавно у склопу својих протокола за дијагностику нефротског синдрома, који може да буде једна од првих манифестација мијелома, увек мисле на мијелом и увек траже додатне анализе.
Терапија је хематолошка тј. онколошка. Постоји више протокола за лечење, али све зависи од тога колико пацијенти имају година, који је степен коморбидитета, оштећења бубрежне функције. Такође, трансплантација коштане сржи је веома битна у терапијском присутпу оболелих од мултиплог мијелома, што значајно може да продужи живот ових болесника.
-Мијелом можемо да претворимо у хроничну болест савременом терапијом. Мијелом се не може излечити, али се може претвотити у хорничну болест са задовољавајућим квалитетом живота болесника. Оно што отежава живот су бројне фрактуре и што су ти пацијенти тешко покретни, рекла је др Љубичић.
Зато је важно да код тих пацијената физикална терапија да буде чешће заступљена.
